UVOD U FIZIKU

Od davnina čovek posmatra pojave oko sebe i nastoji da ih objasni.Na osnovu tog viševekovnog posmatranja, ljudsko znanje o prirodi neprestano se bogatilo i proširivalo.

Tako je nastala jedna od najstarijih nauka o prirodi: FIZIKA


Prirodne pojave su uvek zanimale čoveka, a naročito one od kojih je zavisio (na primer suša). On ih je posmatrao, a onda pokušavao da objasni. Tako su nastajala znanja od kojih se razvila nauka o prirodi.

Fizika (grčki: φύσις, phisis: priroda) je osnovna prirodna nauka koja proučava osnovna ili suštinska svojstva prirodnih pojava i tela. Fizičari proučavaju osnovna svojstva, strukturu i kretanje materije u prostoru i vremenu. Najutemeljenije pojave se nazivaju fizičkim zakonima ili zakonima fizike, međutim, i oni su kao i sve druge naučne teorije, podložni promenama. Pri tome, novi fizički zakoni obično ne isključuju stare, nego samo ograničavaju domen njihovog važenja.




Fizika je usko povezana sa drugim prirodnim naukama (matematikom, henijom, biologijom). Hemija kao nastavni predmet se izučava u sedmom i osmom razredu osnovne škole.



Pojave koje proučava FIZIKA

– Mehaničke pojave – Kretanje (planeta, satelita, aviona, automobila, ljudi, životinja, reka, krvi u krvnim sudovima, vazduha, lopte….)

– Toplotne pojave – Topljenje leda, ključanje vode, temperatura tela, temperatura prostorije, temperatura mora, vetrovi, oluje, …

– Svetlosne pojave – Osvetljavanje prostorija, funkcionisanje oka, ponašanje svetlosti pri prolazaku kroz različite sredine, nastajanje duge, boje, funkcionisanje dvogleda i mikroskopa, udar groma…

– Zvučne pojave – Zvučni izvori, buka, prostiranje zvuka, muzički instrumenti…

– Električne pojave – Naelektrtisanje tela, munje i gromovi, funkcionisanje električnih uređaja, prenos informacija putem radija i televizije, kretanje informacija u ljudskom organizmu putem nerava….

– Magnetne pojave – Rad kompasa, Zemlja kao veliki magnet, privlačenje i odbijanje magnetnih polova…



MATERIJALNOST PRIRODE

Svet u kome živimo, celokupna priroda, sačinjena je od MATERIJE. Materija postoji u obliku SUPSTANCIJE i u obliku FIZIČKOG POLJA.

SUPSTANCIJE I FIZIČKA TELA

Supstancije su: voda, staklo, vazduh, zlato, drvo, čelik, aluminijum, plastika, vosak i druge. Od supstancije su napravljena tela (fizička tela): čaša, prsten, stolica, olovka, sveska, sveća i druga. Tela ne moraju da budu napravljena od jedne supstancije. Mobilni telefon u sebi sadrži staklo, plastiku, metal, gumu, vazduh i drugo. Živa tela su napravljena od velikog broja supstanci.

FIZIČKO POLJE

Predmeti deluju jedni na druge „na daljinu“ preko fizičkog polja. Magnet privlači predmete od gvožđa i može da ih pokrene iako se ne dodiruju.

Fizičko polje je oblik postojanja materije i prenosilac uzajamnog delovanja.

Postoje GRAVITACIONO, MAGNETNO i ELEKTRIČNO polje. (redom prikazano na slikama ispod)

FIZIČKI ZAKONI – način predviđanja budućnosti

Fizika proučava pravilnosti u dešavanju prirodnih pojava. Ukoliko slučajno ispustimo olovku, videćemo da ona padne pravo na pod za kratko vreme. Ukoliko je ponovo namerno ispustimo, pod istim uslovima, uočićemo da je olovka pala na pod na isto mesto i za isto vreme. Ukoliko to uradimo i treći put, primetićemo da se sve ponavlja na isti način. Dakle, uočili smo pravilnost pri padanju olovke ili bilo kog predmeta. Ovu pravilnost izražavamo u vidu fizičkog zakona. Mogli bismo zaključiti da se u okviru proučavanja fizike uočavaju i otkrivaju pravilnosti dešavanja fizičkih pojava, koje se posle toga zapisuju u obliku fizičkih zakona.



Da bi mogle da se prouče određene pojave, neophodno je vršiti oglede. Kao rezultat tih ogleda dobijaju se podaci, koji se zatim sistematizuju i na osnovu kojih se dolazi do formulacije fizičkih zakona.



Ukoliko poznajemo fizičke zakone vezane za određenu prirodnu pojavu, onda možemo da predvidimo njen tok. Na primer pad atmosferskog pritiska nagoveštava dolazak kiše, oluje, nevremena.